Srbija i Kosovo –iskorišćavanje novog impulsa kako bi se postigao trajan mir

Nedavno postignut sporazum između Srbije i Kosova pod posredovanjem EU pruža priliku da se uspostavi trajan mir u regionu. Međutim, obe vlade moraju prevazići svoju motivisanost daljom integracijom u Evropu i pokazati stvarnu posvećenost ka odgovornoj, delotvornoj i transparentnoj primeni sporazuma, kaže Ferdinand Nikolla, koordinator projekta na Kosovu.

19. aprila, kao rezultat nekoliko rundi razgovora pod posredovanjem Evropske unije (EU), Srbija i Kosovo su postigli su ohrabrujući "Prvi sporazum o principima za normalizaciju odnosa" između ove dve zemlje. Ovaj sporazum obeležava najznačajniji iskorak od završetka kosovskog rata  1999. godine i očekuje se da će unaprediti izglede za evropsku integraciju i doprineti miru i stabilnosti u regionu. Od imperativnog je značaja da ni Kosovo ni Srbija ne blokiraju ili podstaknu druge da blokiraju napredak druge strane, u uspostavljanju bližih veza sa EU i da usvoje jasne planove za primenu sporazuma.

Sporazum postignut aprila meseca nadovezuje se na prethodne sporazume sklopljene u domenu verskog, kulturnog nasleđa i međusobnih odnosa, koji obuhvataju uzajamno priznavanje univerzitetskih diploma, razmenu podataka o matičnim i katastarskim knjigama, pečat Carine Kosova, sistem integrisanog upravljanja granicom koji je razvila EU na graničnim prelazima i nastupa Kosova na međunarodnim forumima. Izveštaj Evropske komisije iz aprila 2013. godine beleži napredak koji je ostvaren u primeni gore pomenutih sporazuma i preporučuje da se sa Srbijom pokrenu pregovori o pristupanju Evropskoj uniji a da sa Kosovom počnu razgovori o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Međutim, ono što je stvaran izazov jeste da obe vlade pokažu istinsku voljnost, posvećenost i odlučnost da odu korak dalje od svojih težnji za integraciju u Evropu. Od presudne je važnosti da sporazum u čijem je postizanju posredovao EU bude predstavljen, ne kao nešto što zemlje moraju da urade kako bi osigurale svoju budućnost u Evropskoj uniji, već kao rezultat istinske posvećenosti da se ostvare bolji odnosi između ove dve zemlje, za dobrobit njihovih naroda.  

Postoje jasne indicije da percepcije i stavovi ljudi u obe zemlje pokazuju pozitivnu reakciju na ovu promenu. Međutim, potrebno je mnogo više posla kako bi se odgovorilo na visoki stepen skepticizma, zabluda i obespravljivanja ljudi koji žive na severu Kosova. EU bi trebalo jasno da stavi na znanje obema vladama da suština proces integracije u EU pre svega jeste normalizacija odnosa između Srbije i Kosova, posebno na severu, pružanjem veće slobode kretanja za ljude i robu. Moraju se postići konkretni rezultati u tom smeru kako bi se pristupilo procesima integracije u EU.

Kako bi sporazum bio dugog veka, od presudnog je značaja da obe vlade izdvoje vreme i resurse da ga odmah stave u primenu. Mora se osmisliti plan primene i mora se obrazovati odbor za primenu kako bi se obezbedio transparentan, uključiv i učesnički proces. Primena mora proizvesti male ali korenite i opipljive rezultate kako bi se uvideo i iskoristio zamah ovog procesa i pridobila široka podrška i vlasništvo. Vlade bi trebalo da budu odgovorne za primenu i napredak– ili njihovo nepostojanje– a sve ovo bi trebalo da bude javno.

Primena nije isključiva odgovornost političke klase prema ljudima. I vlade su dužne da uključe samo stanovništvo u ovaj proces a organizacije građanskog društva imaju važnu ulogu u tom smislu. One moraju prisno propratiti primenu sporazuma i obezbediti slobodne kanale komunikacije između političkih lidera i građana u ove dve zemlje, kako bi vlade obeju zemalja bile transparentne i odgovorne za svoja buduća dela.

EU bi trebalo da pruži svoju podršku primeni sporazuma koji je postignut u Briselu, i da stvori pogodno okruženje na severu Kosova kako bi mogli da se ostvare opipljivi rezultati. Ovo znači da ih treba podržati da uspostave strukture i da garantuju bezbednost i pravosuđe u skladu sa potrebama i brigama zajednice kosovskih Srba na severu, istovremeno obezbeđujući funkcionalnost kosovskih institucija i zakonski i upravni okvir na Kosovu.

Ovaj istorijski sporazum dotiče živote celokupnog stanovništva; narodi obeju zemalja od ključne su važnosti u razvoju novih odnosa i stvaranju budućnosti koja će uspeti da prevaziđe nevolje iz prošlosti i koja će biti okrenuta napred.

Ferdinand Nikolla je koordinator projekta na Kosovu. Saferworld sarađuje sa članovima Foruma za bezbednost, u čijem se sastavu nalaze Forum građanskih inicijativa (FIQ), Institut za napredne studije (GAP) i Institut za izradu politika (INDEP).

Pročitajte više o našem radu na Kosovu